Preksinoć smo u Mentalnoj Teretani pričale o tome zašto nam je toliko teško da kažemo NE i postavimo jasne granice drugima.
Pa čak i kad jedva nekako izustimo to NE i s teškom mukom (uz sav stid, grižu savjesti i sramotu) ga prevalimo preko usta, ne znamo to da uradimo na pravi način.
Pojasniću.
Kažeš ti NE i time utješiš (da ne kažem ''ubijediš'') sebe da si iskomunicirala svoju granicu, ali to NE nikad ne ide samo.
To NE obavezno upakuješ u lijepi, ukrasni omot sačinjen od svih živih izgovora koje si u tom trenutku mogla da smisliš i tvojih neprikosnoveno kreativnih ''razloga'' koji opravdavaju zašto si odbila nečiji zahtjev.
Na taj način pravdaš drugima (i sebi) da je tvoje NE na mjestu i da ne treba da te krive (a time ni ti sama sebe) jer si im ovaj put dala odričan odgovor na njihov prohtjev, želju itd.
Biraš liniju manjeg otpora i biraš da se sakriješ iza svojih ''opravdanih'' izgovora jer nisi dovoljno hrabra da otvoreno iskomuniciraš svoju istinu i staneš iza nje.
Lakše je ovako, Nit luk jela nit mirisala.
Lakše je ne preuzeti odgovornost dok pokušavaš da ugodiš svima, pakujući svoju istinu u slojeve i celofane.
Puno je teže da je ogoliš i predstaviš onakvu kakva jeste jer će to u većini slučajeva značiti da se mnogima tvoja ogoljena i surova istina neće dopasti.
Zato se kriješ, izbjegavaš da se suočiš (sa sobom i sa drugima), manipulišeš (nesvjesno) i uvijaš svoju istinu, svoje potrebe i svoje granice u bezbroj šarenih boja, nadajući se da će se bar neka od tih boja sa tvoje opsežne palete opravdanja svidjeti drugima.
Možeš da nastaviš to da radiš, nema ništa loše u tome, ali ima iza toga.
Iza toga je bezbroj prikrivenih strahova koji upravljaju tobom, a da ih ti uopšte nisi svjesna.
Iza toga su tvoji automatizovani odbrambeni mehanizmi iz djetinjstva i mentalni programi koji neumoljivo diriguju, dok ti poslušno i bez pogovora pjevušiš.
Tvoje je da otpjevušiš svoje NE drugima i uz njega cijelu serenadu zašto baš sad ne možeš da im udovoljiš, ''a tako bi htjela''.
Tvoje je da savršeno odglumiš u mjuziklu lažnih opravdanja sve dok ista ne nadglasaju onaj jadni, jedva čujni unutrašnji glas koji ti kao nešto, tamo daleko iza kulisa, u backstage-u šapuće.
A to nešto je:
Izrazi svoju istinu i ne brini šta će ko da kaže, već oslušni ono što ti tvoja duša nalaže.
To je jedini način da budeš zadovoljna sobom i autentična.
Šta znači biti autentična?
To znači imati iskren i zdrav odnos sa sobom, a to je glavni preduslov da bi mogla da imaš zdrave i iskrene odnose sa drugim ljudima.
Ako si ti lažna i ako ti svoju istinu pakuješ i prepakuješ u 26 slojeva iz straha, neprihvatanja sebe i da bi se dodvorila drugima, šta te navodi da pomisliš da ćeš imati iskrene odnose sa drugima?
Ako želiš transparentnost u odnosima, prvo poradi na transparentnosti odnosa sa samom sobom.
Reci iskreno sebi šta želiš da tolerišeš, a šta više ne.
Kakve razgovore više ne želiš da vodiš i sa kim.
Priznaj sebi istinu koju si zakopala ispod gomile opravdanja, spremnih kao zapete puške da se ispale čim upadneš u neprijatnu situaciju kad nekome treba da postaviš granicu i kažeš NE.
Kad sebi priznaš (i upoznaš) svoju istinu, vodi se njom pri svakoj odluci, u svakoj situaciji i u svakoj interakciji sa drugima.
Nemoj da mijenjaš i prilagođavaš svoju istinu u zavisnosti od toga ko će da je čuje.
Tvoja istina je jedna i jedina.
I važi uvijek, za svakog, na isti način.
Dok god budeš slušala svoju unutrašnju istinu, nećeš imati problem da kažeš NE i staviš tačku.
Bez lažnih opravdanja (bez ikakvih opravdanja - zašto bi uopšte pravdala svoje potrebe?) i umotavanja u celofan.
Otarasi se izgovora i ogoli svoju istinu.
Osjetićeš se lakše i slobodnije, kao kad skineš 9 džempera sa sebe u sred sparnog avgustovskog dana.
Prodisaćeš i osloboditi zablokirane kapacitete svoje životne energije koju onda možeš pametnije da iskoristiš, za stvari koje su ti važne, za ljude koje voliš, za svoje želje, vizije, ideje...
Reci NE i stavi tačku.
Onima kojima si Ti dovoljna, ta riječ od dva slova biće dovoljna.
Onima kojima nisi dovoljna (jer nisu ni sami sebi), možeš svoje NE zaviti u najmodernije pakovanje od svile i kašmira (kakav krojač čuči u meni 😅), ali ni to im neće biti dovoljno.
P.S.
Kad god svoju istinu pakuješ, u sebi duboko strahuješ.
A kad se iskreno izražavaš, svoju dušu oslobađaš.
Ovo drugo te tri mjeseca učim u Mentalnoj Teretani.
Budi mi dobro (i iskreno) do narednog čitanja!
Dragana
